Saturday, June 21, 2014

Priče sa radionice: Aleksandra Ninković




Ponekad mi se čini da sam predugo ovde. Ako bi se moglo verovati u postojanje slučajnosti, to bi značilo da sam ovde dospela slučajno; ako ne, znači da sam ovde protiv svoje volje. Kada ne bi bilo sumnje i kajanja, moglo bi se reći da sam sama. Nostalgija me je pratila tokom čitavog puta. Pokušala sam da se sakrijem od nje, ali sam shvatila da je jedini način da je se oslobodim, da pokažem zahvalnost. Nemam nikakvu misiju niti viši cilj, osim da se vratim kući.


No comments:

Post a Comment